+381 63 8006018
NEZAVISNI DISTRIBUTER
 

 

DOBRO ZDRAVLJE

 

Dobro zdravlje i put ka njemu

Savremena medicina je nakon decenija istraživanja ustanovila da je uzrok većine savremenih bolesti upravo hrana koju čovek jede ili ona koju ne jede. Nepravilna ishrana, pre svega, pogrešan izbor i kombinovanje namirnica, u ljudskom organizmu izazivaju procese koji negativno utiču na duhovno i fizičko zdravlje čoveka. Pored toga, mnoge bolesti su izazvane deficitarnom ishranom i nedovoljnim unošenjem neophodnih hranljivih materija, uglavnom vitamina i minerala.

Za normalno funkcionisanje organizma i dobro zdravlje potrebno je uneti više od 60 hranljivih materija: ugljeni hidrati, proteini, masti, vitamini i minerali, voda. Osnovne grupe namirnica u kojima se one nalaze su voće i povrće, hleb i žitarice, mleko i mlečni proizvodi, masnoće, mahunarke.

 

GRUPA NAMIRNICA

HRANLJIVE MATERIJE

OSNOVNA FUNKCIJA

NALAZE SE U

VOĆE I POVRĆE

Ugljeni hidrati, vitamini, minerali

Daju vlakna, energiju,
regulaciju,
zdravu kožu, dobar vid, pomažu kod
zarastanja rana

svom voću i povrću

HLEBI ŽITARICE

Ugljeni hidrati, vitamini, minerali

Obezbeduju energiju i
zdrave nerve

integralnom hlebu, testu, pahuljicama, pirinču, proji

MLEKO I
MLEČNI PROIZVODI

Kalcijum, vitamin A, vitamin D

Rast kostiju, zuba, rad mišića i nerava

mleko, sir, jogurt, kačkavalj, sladoled

MAHUNARKE

Proteini, gvožđe

Izgradnja i obnavljanje
kože, kose, krvi, kostiju, mišića, prenos vitamina

soja, grašak, bob, naut, kikiriki, biljni puteri

 

U potpuno nekorisne, pa čak i štetne namirnice spadaju sva slatka gazirana pića, posebno koka kola, zatim čips, svi veštački slatkiši i slično.

Osnovni problem savremenog čovečanstva u pogledu nepravilne ishrane jeste prekomerno uzimanje šećera, masti i soli, nedovoljno posvećivanje vremena i pažnje pripremanju hrane, posebno kuvanih, kvalitetnih jela od povrća, putem kojih se unose složeni ugljeni hidrati, zanemarivanje i neznanje o vrednosti i neophodnosti unošenja sirove hrane, posebno voća i povrća, konzumiranje belog umesto integralnog brašna, belog šećera umesto prirodnih zaslađivača, nedovoljno uzimanje semenki - badem, orah, lešnik, suncokret, golica, susam, kikiriki. Proizvodnja veštačke hrane, hemizacija i korišćenje pesticida posebno doprinose nastanku i razvoju bolesti modernog vremena.

Masti i masnoće obezbedjuju masne kiseline neophodne za rast i kalorije koje daju energiju našem organizmu. Međutim, preterano uzimanje stvara višak kalorija koji se u organizmu taloži u vidu masti - salo i izazivaju gojaznost, kardiovaskularne probleme, moždani udar i rak.

Važno je znati da je 1 g masnoće = 9 kalorija, i obično se kaže da:

- masnoća na tanjiru ostaje 3 sekunde,

- u ustima 30 sekundi,

- u stomaku 30 minuta,

- u arterijama 30 godina.

Po propisima Svetske zdravstvene organizacije masti u ishrani dece u obdaništima ne smeju da pređu 30%. Kod odraslih, posebno starijih taj procenat bi trebalo da bude sveden na minimum i da se uzima ostala hrana koja obezbeđuje normalno funkcionisanje organizma. Posebno su štetne masti i masnoće životinjskog porekla.

Hrana koja sadrži visok procenat masti: puter, sir, majonez, pomfrit, ulje, pića, punomasno mleko, prelivi za salate, čokolada, sladoled, orasi, slatkiši.

Preporučuje se uzimanje gi -a, pročišćenog putera, biljnih masnoća u umerenim količinama i hrana koja u sebi ne sadrži masti, a organizmu obezbeđuje proteine, energiju i potrebne kalorije: mahunasto povrće, kukuruz, krompir, kupus, šargarepa, paradajz, paprika, jabuke, kruške, pirinač, hleb, integralni špageti, obrano mleko, jogurt.

Pored izbora namirnica važno je i kako se hrana priprema: umesto da se prži i peče na masti i ulju bolje je bariti, kuvati i dinstati na gi -u ili hladno ceđenom ulju, sa malo vode. Jelo će biti zdravije i ukusnije, samo su u pitanju naše navike, svest i odnos prema hrani i sopstvenom organizmu.

Šećeri najbrže proizvode energiju i masnoće, ali ne daju ništa osim toga. To su prosti ugljeni hidrati, koji u organizmu trenutno sagorevaju i ne zadržavaju se dugo, tako da energija kratko traje i ponovo se oseća potreba za hranom i to uglavnom šećerima. Preterane količine utiču na pojavu gojaznosti (jer se višak šećera u organizmu pretvara u mast), zatim, karijesa zuba, visokog krvnog pritiska, dovodi do uništavanja kalcijuma (invalidnost i deformiteti) i ostalih bolesti.

1 g šećera = 4 kalorije. Da bi se sprečilo preterano uzimanje šećera treba izbegavati slatkiše, konzervirano voće, sladoled, žele, čokoladu i kremove, puding, kolače, preterano slatke pite i testa. Umesto toga treba se opredeliti za sveže voće (pre obroka), nezaslađene prirodne sokove i prirodne nezasladjene kompote i džemove. Veoma je važno smanjiti količinu šećera u receptima i potpuno izbaciti beli šećer. Kao zamenu koristiti malteks (ječmeni slad), prirodni med, sušeno voće, (grožđe, šljive, smokve, kajsije, urme), rogač i smeđi šećer ili žuti šećer.

Posebno je važno osvestiti i izbegavati hranu koja u sebi sadrži "skriveni šećer", a to su, pre svega, gazirana slatka pića sa koka kolom na prvom mestu, zatim, čokoladno mleko, kremovi, bonbone, razna peciva, pite i slično.

Preterano uzimanje šećera dovodi do neravnoteže u organizmu, tromosti, bezvoljnosti i stalne potrebe da se šećer uzme u što većoj količini. So reguliše količinu tečnosti u organizmu, tačnije, u i oko ćelija.

So treba uzimati u umerenoj količini, ne više od 3 g dnevno. Preporučuje se uzimanje soja sosa, morske ili himalajske soli.

Preterane količine soli izazivaju povišen krvni pritisak, šlog, srčane probleme, bolesti bubrega i oticanje čitavog organizma, jer so vezuje vodu.

Sva prirodna hrana u sebi sadrži određenu količinu soli i ako se priprema na pravilan način zadržava i so i minerale i vitamine. Zbog toga jelima nije potrebno dodavati veće količine soli. Pored toga, so se u skrivenom obliku nalazi u mnogim prerađevinama, tako da treba voditi računa da se i na taj način uzima određena količina soli. Skriveni izvori soli su: supa u kocki, začini, gotovi prelivi za jela, kiseli krastavci i ostala turšija, masline, slana peciva, puter od kikirikija, soda bikarbona, prašak za pecivo, lekovi.

Da bi se izbeglo preterano uzimanje soli potrebno je navići organizam na manje količine, tako da sam reguliše potrebe, a čovek će naučiti da uživa u manje slanoj hrani. Smanjiti dodavanje soli prilikom pripremanja hrane, na minimum smanjiti upotrebu gotovih i polugotovih jela i hrane, smanjiti količine začina, sira, koristiti sirove namirnice ili zamrznuto povrće, koje u sebi već sadrži soli i minerale.

 

KliK.co.yu - Razmena